Svi 30, 2021 3767

Vječno nas je napustio „original od čovika“ Anđelko Španja - Peko

Ocjeni sadržaj
(33 glasova)

Kad je Hajduk slavija sto godin, onoga dana kad smo igrali protiv Barcelone, Luigi Latin izaša je na teren zajedno sa igračima. Nosija je loptu. Ima je te 2011. godine 91 manje od voljenoga kluba. Tog istog dana Šime Strikoman napravija je ispod južne strane stadiona nezaboravnu Milenijsku na kojoj su bili grb i slavljenička brojka 100. Tim kadrom završava i jedna od najemotivnijih pisama o Hajduku, Cocina i Nižetićeva „Ljubav mog života“. 

Neraskidiva je ta povezanost nas Vodičana sa tim klubom. I kad je loš, a loš je godinama, naša ljubav ništa ne slabi. Šta je Hajduk gori, mi smo sve luđi. Evo, ja i sada, u trenucima dok ovo pišen, slušan navijačke pisme. Srića šta ne koristin olovku i papir jer bi ga dobro smočija suzama koje su neizostavne dok ih slušan. A plačen i zbog Čovika koji nas je danas napustija. Zbog Peke. Kad bi on govorija o Hajduku, ja bi muča. I sluša. 

Oduvik mislin da niko ne može Hajduka voliti više od mene. Ali, kad se sitin Pere Suskova,  Joška Čunčilova, Bojsa, braće Đukinih, Boška Titina, Čage i Nata Papučeva koji je pješice iša na utakmice u Split… I kad znan koliko je Peko volija taj klub. Na vidnom mistu u kući Jose Pipićeva stoji uokvirena pisma „Pitura bila“. Pekina je. Nema lipše pisme. I kako san već reka, kad bi Peko govorija, ja bi sluša. I muča.

Umislija san ja i da ovo naše Selo niko ne voli više od mene. E, a sad opet ide ono „ali“. I opet je s tim ali u istoj rečenici i Peko. Bože, koliko puta san pomislija da će poletiti u trenucima kad bi govorija o Vodicama. Od sriće. Bija je krupan, ali čini mi se da je kad bi govorija o Selu postaja još veći. I viši i širi. Srce mu je postajalo sve veće i veće. Ono isto srce koje je s posebnim žarom nesebično dariva svojim prijateljima okupljenima u facebook grupi. Kad su vidili s koliko Peko ljubavi, srca i duše vodi stranicu na kojoj se slave naše Vodice, iljade ljudi sa svih strana svita pružile su mu ruku.

Priključija im se i šibenski novinar Zdravko Pilić koji je u Peki prepozna biće vridno i podrške i spomena na stranicama Slobodne. I koji je zbog Peke posta na „ti“ sa vodiškim ričima i prodivkama.

Uvik ću se rado sititi dana kad smo prije  dvi godine prvi puta u knjižnici printali riči koje su u grupi „Vodice u srcu i duši (na duši)“ prikupljene u prva dva miseca. Već tada ih je bilo na stotine. Kako je on tada bija sritan! Stvarno je uživa u činjenici da je grupa ušla u domove sviju koji imaju veze s ovim našim dragim mistom. A posebno je posta sritan kad se u cilu priču uključila Kate Španjina. Kate koja svojim mobitelom svakodnevno i neumorno vata kadrove naši Vodic. Pronašla se u tome.  

Ona i Peko postali su nerazdvojni. Ko blizanci. Znan da je Peko u njoj pripozna osobu koja će sve to moći voditi i kad on ode. Jer, koliko god je bija veliki borac i koliko god je još tija poživiti, zna je on dobro da će kroz neko vrime nesritna bolest učiniti svoje. Taman slušan onu „srušili su zide starog Placa“. Zidove koje je Peko opiva. Zidove koje je priskaka sa Božom Fabovim. Eh, kako je vrime je neumoljivo. I bolest. Vražja bolest. U njegovom slučaju, čak i više njih. 

Vjerojatno bi se naš dragi Anđelko, a to mu je bilo pravo ime, mada  je to malo ko zna, puno prije prida pred naletom svega što je napalo njegov organizam, da nije ima takvo junačko srce. Srce, u kojem je ipak najviše mista bilo za njegovu voljenu Šibenku Vanju, za njegovu dicu i unučad koju je obožava. Obitelj je Peki ipak bila najveća radost. I svetinja. 

Na postolju triju najdražih i najvažnijih segmenata njegova života Vanja, dica i unučad popeli su se na najvišu skalinu, a Hajduk i Selo dile drugo i treće misto. Kad smo se zadnji puta vidili reka mi je da će kad „ode“ na sebi imati bilu majcu s natpisom „Vodice u srcu i duši“, a oko vrata šal Hajduka. Nisan ni mislija da će biti drukčije. Jer, to je Peko. Original od Čovika. 

S kompjutora se čuje „samo Hajduk vječno živi“. Ma, ja virujen, dragi naš Anđelko Španja, rečeni Peko, da i nas, obične smrtnike, na kraju cile priče čeka Vječnost. I da se sad tamo smiješ i ćakulaš sa sestrom Jesenkom. Stoga, vidimo se!

U ime svih mještana Vodica i članova grupe „Vodice u srcu i duši“ izražavam iskrenu sućut supruzi Vanji, djeci i unučadi našeg dragog Peke.

djelomob1.jpg